Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Upravljanje javnim dugom". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

UPRAVLJANJE JAVNIM DUGOM

Rezime: Mere poreske politike predstavljaju bitan instrument realizacija osnovnih makroekonomskih ciljeva. S tim u vezi, postavlja se pitanje da li poreski sistem Srbije predstavlja argument u pravcu konkurentnosti Srbije kao investicione destinacije ili nasuprot tome predstavlja prepreku ubrzanom privrednom razvoju zemlje. Na osnovu komparativne analize fiskalnog opterecenja i osnovnih poreskih oblika u Srbiji i odabranim evropskim drzavama (Nemacka, Irska, Ceska Republika, Hrvatska i Bugarska), moze se zakljuciti da je fiskalno opterecenje u Srbiji umereno, a da su stope osnovnih fiskalnih javnih prihoda u Srbiji nize u odnosu na ostale posmatrane drzave.

Kljucne reci: fiskalno opterecenje, porez na dobit preduzeca, porez na dohodak fizickih lica, doprinosi za socijalno osiguranje, porez na dodatu vrednost, akcize

UVODNA RAZMATRANJA

Oporezivanje treba da bude kao cerupanje guske: sto vise perja, uz sto manje sistanja. Zan Batist Kolber, ministar finansija Luja XIV

P

oreski sistem predstavlja jedan od osnovnih elemenata makroekonomskog sistema i kao takav treba da bude obezbedi ostvarivanje osnovnog, fiskalnog, cilja - prikupljanje dovoljnog iznosa javnih prihoda za pokrice javnih rashoda, ali i brojnih ekstrafiskalnih, posebno makroekonomskih, ciljeva (stabilnost cena, odrzivi privredni rast, puna zaposlenost i ravnoteza platnog bilansa).

Ostvarivanje navedenih ciljeva nije ni malo jednostavno niti lako, buduci da su mnogi medu njima medusobno konfliktni. Realizacija navedenih ciljeva je posebno otezana u drzavama u tranziciji, usled postojanja brojnih navedenoj grupaciji zemalja specificnih momenata. Realizaciju pomenutih ciljeva u Srbiji je, pored navedenog, dodatano otezana postojanjem samo njoj svojstvenih brojnih endogenih i egzogenih faktora.

Drzavama u tranziciji imanentan je nedostatak kapitala za ubrzanje privrednog rasta. Osnovni preduslovi znacajnijeg privlacenja stranog kapitala jesu funkcionisanje i stabilnost pravnog sistema, postojanje nezavisnih i efikasnih drzavnih institucija, zakonodavstvo uredeno na principima slobodne trzisne ekonomije, stabilan i konkurentan poreski sistem, postojanje razvijene infrastrukture i dr. Poreska konkurentnost predstavlja, prema tome, samo jedan od elemenata ukupnog privrednog ambijenta koji utice na priliv investicija i privredni rast.

U naucno-strucnoj, poslovnoj, pa i najsiroj javnosti cesto se mogu cuti razlicita misljenja u vezi sa konkurentnoscu poreskog sistema Srbije, posebno u odnosu na drzave iz okruzenja. Kreatori poreskog sistema i politike isticu konkurentnost poreskog sistema Srbije u privlacenju stranog kapitala postojanjem niskih poreskih stope pojedinih poreza. Poslovni krugovi, nasuprot tome, vrlo cesto, isticu visoko opterecenje faktora proizvodnje u Srbiji porezima i drugim javnim prihodima.

Ovaj rad predstavlja pokusaj odgovora na navedene suceljene stavove o poreskoj konkurentnosti privrede Srbije. Uvazavajuci brojne metodoloske i druge sistemske probleme u radu ce se uciniti pokusaj komaparativnog prikaza poreske konkurentnosti Srbije i jednog odabranog broja drzava. Odabir drzava je vodio racuna da se u grupu drzava ukljuci(e) drzava(e) koja(e) je (su): (1) po ekonomskim performansama slicne Srbiji a koje su u procesu pridruzivanja Evropskoj uniji (EU) odmakle (Hrvatska i Bugarska), (2) srednje razvijena i koja je uspesno izvrsila transformaciju politickog i ekonomskog sistema (Ceska Republika), (3) po svojoj ekonomskoj snazi jedan od lidera EU (Nemacka) i (4) po svojoj velicini i broju stanovnika priblizna Srbiji, ali koja je u kratkom periodu ostvarila impresivan i dinamican privredni razvoj i svrstala se u svetski vrh po stepenu ekonomske razvijenosti (Irska).

...

 

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com